Roditeljstvo je jedno od najkompleksnijih i najizazovnijih iskustava u životu, a pitanje o tome da li je lakše podići sina ili ćerku često se nameće kao tema rasprave među roditeljima. Ova dilema je postala predmet mnogih istraživanja, a nedavna studija koju su sproveli timovi sa Karlovog univerziteta u Pragu i Kolumbija univerziteta u Njujorku donela je iznenađujuće rezultate koji mogu promeniti način na koji razmišljamo o odgajanju dece.
Prema podacima prikupljenim od više od 13.000 roditelja starijih od 50 godina, roditelji koji su odgajali sinove doživeli su brži pad kognitivnih sposobnosti u odnosu na one koji su imali samo ćerke. Ovi rezultati sugeriraju da roditelji sinova doživljavaju brže starenje mozga, što može biti posledica različitih socijalnih i emocionalnih dinamika koje prate odgajanje dečaka. S obzirom na to, istraživači su došli do zaključka da je podizanje ćerki u proseku lakše.
Jedan od ključnih razloga za ovu razliku može biti vezan za emocionalnu podršku koju ćerke pružaju svojim roditeljima. Statistički podaci pokazuju da su žene u većoj meri sklone brizi o starijim roditeljima, što dovodi do boljeg emocionalnog blagostanja i fizičkog zdravlja. U društvima širom sveta, ćerke često preuzimaju ulogu glavnih njegovatelja, dok sinovi obično postaju fokusirani na svoje karijere i lične ciljeve, što može ostaviti roditelje bez potrebne podrške kada im je najpotrebnija.
Osim toga, roditelji koji imaju ćerke imaju tendenciju da vode zdraviji život. Studija je pokazala da ti roditelji ređe konzumiraju alkohol, droge i puše, dok su roditelji sinova skloniji problemima sa prekomernom težinom i demencijom u kasnijim godinama. Ove razlike mogu se povezati sa načinom na koji su deca vaspitana i kakve vrednosti se prenose s generacije na generaciju.
Mentalno opadanje je fenomen koji pogađa i majke i očeve, ali se pokazalo da je stopa opadanja kognitivnih funkcija veća kod majki sinova. Ovo može ukazivati na to da emocionalna povezanost koju ćerke stvaraju sa svojim roditeljima igra značajnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja. Kada ćerke preuzmu odgovornost za brigu o starijim roditeljima, to može pozitivno uticati na njihov emotivni i fizički status.
Istraživači takođe naglašavaju da se ovi rezultati ne menjaju bez obzira na to da li je reč o biološkoj ili usvojenoj deci, što dodatno potvrđuje važnost emocionalnih veza koje se formiraju između roditelja i njihove dece. U društvima gde se vrednuje porodica i međusobna podrška, deca (posebno ćerke) često preuzimaju odgovornost za starije članove porodice, čime doprinose njihovom opštem blagostanju.
Ova istraživanja su dovela do preispitivanja uloga i očekivanja koje imamo prema deci različitih polova. Dok tradicionalne predstave često sugerišu da su sinovi povezaniji sa aktivnostima koje zahtevaju fizičku izdržljivost i neodgovornije ponašanje, ćerke se obično smatraju emotivnijim i stabilnijim. Ipak, važno je napomenuti da se individualne karakteristike svake osobe, bez obzira na pol, u velikoj meri oblikuju kroz obrazovanje, porodične vrednosti i društveni kontekst.
U zaključku, rezultati ovog istraživanja pružaju novo svetlo na temu roditeljstva i izazove koji su pred roditeljima. Bez obzira na to da li imate sina ili ćerku, svaki roditelj se suočava sa jedinstvenim setom izazova i nagrada. Ono što je najvažnije je kako oblikujemo te odnose i kako možemo stvoriti zdravije i podržavajuće okruženje za našu decu, što će na kraju doprineti našem sopstvenom blagostanju i sreći.
