“BLIC” SAZNAJE: Miljana i Vladimir Kecmanovic trazili od suda da na sledecem rocistu ISPITUJU SINA
Danas je decak ubica iz OS “Vladislav Ribnikar” svedocio u krivicnom postupku koji se vodi protiv njegovih roditelja. Prema informacijama koje posedujemo, on je na saslusanju ukazao da je “pocinio masakr zbog njegove majke Miljane Kecmanovic koja je insistirala da bude najbolji od svih”. Njegovo svedocenje trajalo je vise od tri sata, decaka ubicu su ispitivali tuzilac i branilac, a sledece sudenje zakazano je za 17. oktobar kada ce, kako saznaje “Blic”, decaku ubici pitanja postavljati njegovi roditelji.
Suđenje dečaku ubici, koje se odvija pred Specijalnim sudom u Beogradu, privlači veliku pažnju javnosti, posebno zbog toga što je glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović, prvi put direktno učestvovao u procesu. Ovaj slučaj, koji se odnosi na strašan masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, postao je predmet rasprava i spekulacija, kako među pravnicima, tako i među građanima.
Na suđenju su postavljana pitanja ne samo od strane tužioca, već i od strane branioca, što dodatno ukazuje na složenost slučaja. Prema informacijama iz “Blica”, suđenje je bilo iscrpljujuće, a sledeća rasprava zakazana je za 17. oktobar. Interesantno je da su roditelji dečaka ubice tražili da budu ispitani tokom suđenja, što je sud odobrio. Ovaj zahtev podržali su i roditelji ubijene dece, što dodatno naglašava emotivnu težinu situacije.
Tokom svedočenja, dečak ubica izneo je teške optužbe na račun svojih roditelja, tvrdeći da su mu učinili oružje lako dostupnim. Njegovo svedočenje je bilo šokantno, a on je istakao kako je njegova majka, Miljana Kecmanović, vršila pritisak na njega da bude najbolji. Izjavio je da je taj pritisak, koji je često bio praćen njenim ljutnjama i kritikama, doprineo njegovom gnevu i konačnom postupku.
Dečak je naveo: “Majka je stalno tražila da budem najbolji. Ljutila se i vikala kada nisam bio najbolji. Zbog toga što je stalno tražila više od mene, ljutio sam se i ja na nju. To njeno ponašanje je uticalo da uradim to što sam uradio. Da nisam imao očeve pištolje, ovo ne bih učinio.” Ove reči izazvale su veliku uznemirenost i pokazale koliko su emocionalni faktori mogli da igraju ulogu u njegovom delovanju.
Tokom suđenja, primećeno je da se dečaku slošilo, a kada su ga majka i ostali pitali o detaljima incidenta, nije mogao da izdrži pritisak i morao je da sedne. Njegova reakcija ukazuje na složenost njegovog mentalnog stanja, kao i na težinu situacije u kojoj se nalazi.
Ovaj slučaj ne samo da otvara pitanja o odgovornosti roditelja, već i o širem društvenom kontekstu. Pitanja o mentalnom zdravlju, obrazovanju, kao i o pristupu oružju postaju sve relevantnija. Kako se suđenje bude nastavilo, očekuje se da će se pojaviti još informacija koje bi mogle dodatno osvetliti ovaj tragičan slučaj. Javnost s nestrpljenjem iščekuje nastavak procesa, nadajući se pravdi za sve žrtve.
